U muzej sa decom

Kupacica Renoar u Narodnom muzeju

Jedan od većih izazova porodica je odlazak u muzej sa decom predškolskog uzrasta. Posebno ako imate više od dvoje dece. Sa jedne strane, najstariji je dovoljno odrastao da uživa na pojedinim izložbama, a najmlađa u dobu kada još uvek sve ispituje i retko se ne kreće trčeći.

Kada smo počeli da idemo na izložbe?

Ne znam tačno u kom uzrastu smo počeli da ih vodimo u muzeje povremeno. Nismo forsirali muzeje od najranijeg uzrasta, nismo čak ni dolazili na ideje kada su bili mali. Prosto, možda ja grešim, ali mislim da nigde ne moramo žuriti. Svaki uzrast ima svoje prednosti i pruža nove mogućnosti.

Često viđam i one kojima je odlazak u muzej neko preterivanje, ali i one koji namenski vode bebe u muzej. Mislim da prvi mnogo propuštaju, a drugi traće vreme koje je bolje da provedu u maženju ili na travi ispod nekog drveta sa bebom. No, ko sam ja da sudim. Svako od nas ima svoje mišljenje i svoj način vaspitanja i drugačije poglede na svet.

Kraj velikog rata - Muzej istorije Srbije
Izložba “Kraj velikog rata” – Istorijski muzej Srbije

Deca i njihovi afiniteti se razlikuju. Ćerka je uživala u izložbi “Kneginja Jelisaveta – Dugo putovanje kući”. Svima je danima pričala da smo imali priliku da pričamo sa princezom Jelisavetom, lično u Istorijski muzej Srbije, a sin je jedva čekao da izađemo sa izložbe.

Zavisi i koji muzej je u pitanju. Velika je razlika između Narodnog muzeja i Muzeja iluzija.

Narodni muzej u Beogradu
U muzej sa decom – Narodni muzej

Izazov odlaska u muzej sa decom različitog uzrasta

Jedna je stvar kada idete sa jednim detetom, pa još ako su tu dve odrasle osobe koje paze na jedno dete, onda je to sasvim neka druga priča. Svi mogu nekako da uspeju da isprate zanimljivosti. Sasvim druga je kada vodite više dece različitih uzrasta i vrlo verovatno različitih interesovanja.

Narodni muzej u Beogradu
Deca u Narodnom muzeju

S jedne strane smatramo da najmlađa još nema potrebe da ide u muzeje i delimo se kada postoji mogućnost. Na izložbe zanimljive samo jednom detetu i roditelju idu samo oni, kao i u bioskop, na primer. Obziorm da nemamo pomoć ni opciju da ostavljamo nekome decu na čuvanje, često idemo svi porodično. Na primer, u situaciji ako smo na putu i idemo u muzej ili oboje želimo da posetimo neku izložbu. Često je teško da uklopimo odvojeno odlazak, kako bi onaj drugi čuvao dete ili decu.

U Muzeju sa dvogodišnjakinjom

Odlazak sa bebom bilo gde je sasvim prihvatljiv, prosto gde god da idete, idete zbog sebe, ne zbog bebe. VI želite da nešto vidite, VI želite da negde odete, VAMA to znači. Bebi je lepo da je paze, da je uz mamu i to je skroz ok. Niko nikome ne smeta i niko nikoga ne ugrožava.

Sa detetom koje prohoda, pa još nije voljno da sedi u kolicima (ili su ona zabranjena) nije baš idilično. Normalno je da više vremena provedete pazeći na njih, da ne budu sputani, a opet da nešto i ne dotaknu, oštete, pobegnu gde se ne sme.

U muzej sa dvogodišnjakinjom
U muzej sa dvogodišnjakinjom – Istorijski muzej Srbije
Muzej iluzija - jedini u kome je uživala i sarađivala skoro sve vreme
Muzej iluzija – jedini u kome je uživala i sarađivala skoro sve vreme

Čak i starija ćerka, koja je bila izuzetno mirno i poslušno dete, bila je sasvim ok na izložbi dinosaurusa sa 18 meseci. Nije se dosađivala, trčkarala je, zanimala se. Išli smo zbog tada trogodišnjeg sina opsednutog dinosaurusima. Sa druge strane, ne samo da se ona ne seća tog odlaska, nego i on samo priča o odlasku sa drugarima iz vrtića koji se dogodio koju godinu kasnije. Daleko od toga da mislim da je bilo pogrešno što smo bili, lepo smo se proveli tog dana, sin je bio pod utiskom neko vreme. Ali, budimo realni, malenica od 18 meseci bi se isto provela i u bilo kom parkiću.

Ovog leta planiramo da se opet družimo sa dinosaurusima. Jedva čekam da uporedim zapažanja vezana za godine dece i podelim sa vama utiske o obilasku.

U muzej sa dvogodišnjakinjom - Narodni muzej u Beogradu
U muzej sa dvogodišnjakinjom – Narodni muzej

U muzej sa osmogodišnjakom

Najstariji sin je dovoljno veliki da ga pojedine izložbe veoma zanimaju. Želi da zna više. Zapitkuje, ispituje, zagleda, zaključuje. Sada već povezuje svoja saznanja i upoređuje sa pročitanim ranije. Kada smo u Narodnom muzeju gledali novac iz doba cara Dušana, vrlo je dobro znao o kome se radi, povezivao sa nekim delovima iz knjige o Dušan Silni – detinjstvo budućeg cara

Sa osam godina, primećujem da već ima koncentraciju za duže opise, ali i da mu je još uvek dva sata maksimum koji mu je zanimljiv. Koliko god da mu je zabavno, posle dva sata više ne zna ni šta vidi, ni o kojim eksponatima se radi. Srećom, većina muzeja i nema eksponata da bi moralo da se zadrži duže. Jedino smo u Narodnom muzeju proveli skoro tri sata, a da nismo uspeli sve da obiđemo.

"Siroče na majčinom grobu", Uroš Predić
“Siroče na majčinom grobu”, Uroš Predić – Narodni muzej

Ono što vidim kod sina i šestogodišnje ćerke je da i dalje najviše upijaju velike događaje i katastrofe. Intrigiraju ih tužni događaji. Pomalo i plaše, ali ostavljaju veoma jak utisak. Pored slike Uroša Predića proveli smo bar 10 minuta. Sa jedne strane, svi smo bili fascinirani majstorstvom tog dela, sa druge, oni su želeli da znaju o tome kako je slika nastala više od onoga što sam mogla da im objasnim. (Sa treće, zamislite šta je dvogodišnjakinja radila za svo to vreme.)

Mada opet sve zavisi kako su im ranije predočeni. Na izložbi Dan mrtvih u Meksiku, koju je pravio Institut Servantes, uopšte se nisu uplašili ili zabrinuli. Razlog tome, ali i zašto sam uopšte došla na ideju da ih vodim, je crtani film “Koko”. Taj crtani su toliko puta gledali, da je sin tada iskukao i igračku gitaru na poklon. Predivna priča, koju sam prva dva puta preplakala, dirljiva, ali lepa.

Dan mrtvih u Meksiku - izložba
Dan mrtvih u Meksiku – izložba u Institutu Servantes

Nisu sve izložbe primerene deci

Prošle godine sam možda više obraćala pažnju, ali primetila sam da se roditelji toliko trude da nam dočaraju kako njihova deca posećuju kulturna dešavanja. Čini mi se da to često zna da ode u neku drugu krajnost. Opet, ograđujem se da to možda nije neobično i preterano, ali za moj pojam jeste. Jedna od neprikladnijih izložbi za decu mlađeg školskog i predškolskog uzrasta je bila upravo objedinjena izložba LJUBA, čuvenog Ljube Popovića u SANU, kao i izložba Marine Abramovič u Muzeju savremene umetnosti.

Moje skromno mišljenje je da ima vremena kada će deca pokazati da li žele da posete te izložbe i kakvi su njihovi afiniteti. Meni se, recimo, Ljubina izložba veoma dopala, volim njegova kompleksna dela iz novijeg doba. , ali svi ti polni organi, trostruke materice i veoma čudni prikazi nisu prilagođeni mlađoj populaciji.

Ljuba Popovic u galeriji SANU
Izložba Ljuba u galeriji SANU – oktobar 2019. godine

U muzej sa decom

Ne bih volela da neko stekne utisak da odvraćam ljude od posećivanja muzeja i izložbi. Naprotiv. Samo mislim da nema potrebe ići u različite krajnosti i preterivati. Uživajte u roditeljstvu i svim njegovim fazama. Ništa ne treba da bude na silu, uz nerviranje i kad mu vreme nije. Usadite deci ljubav prema umetnosti. Pratite njihov razvoj. Ponudite im uvek stepenik više. Pustite ih.

Izlet sa decom: Zasavica

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *