Raspevani petao i savremeni kokošinjci

Hits: 8

Jedna od prvih stvari po kojima se razlikujemo od ljudi koji žive inače van grada je ta što mi nemamo živinu, i da napomenem, da nemamo čak ni u planu da je imamo – ikada.

Nekima je neverovatno što uopšte želimo da živimo van grada i stana, ali to je davno ispričana priča, a drugima nije jasno šta fali da imamo bar koke, da nose jaja i slično.

Ne volim pernate životinje

Ne volim ptice. Tačka. Hoću ja da im pomognem, pripazim i nahranim. Skoro nam je mali vrabac zalutao u kuću i pomogli smo mu da odleti. Bio je prestravljen. Jedno divno malo biće, ali i tad mi je laknulo kada je odleteo, em što je izbegao minsko polje od mačaka u dvorištu, em što smo ga se rešili.

Pre par dana sam bila kod mojih, provela par sati sama u kući i imala vremena da štošta uradim, ali verujte da mi je koncentraciju raspršilo bar 20 puta pevanje papagaja sa komšijske terase. Znam da neki baš vole da slušaju ptice, ali, eto, meni nikako me prija. Čak mi je nekada lepo da vidim, na slici, one velike papagaje, ali pri pomisli da ga imam, zamislim njegovo pevanje, čišćenje, to da ne bih imala srca da provodi vreme u kavezu, pa pre svega letenje perja i tu se završi svaka ideja.

Kod nas bi svaka životinja umrla prirodnom smrću

Uvek se setim kada deda priča da bi kod njega svako prase ili kokoška doživelo starost, a baba se nervira što on ispada human, a ona je imala prilike da više puta zakolje živinu. Ali ja ga razumem. Daleko od toga da mi ne jedino meso ili planiramo da prestanemo. Naprotiv, jasno mi je da su proteini veoma važan segment ishrane i pazim da ih dovoljno unosimo. Međutim, da učestvujem direktno u tom činu, nema šanse. Ne mogu. O prasićima i da ne pričam, oduševljena sam prasetom u komšijskom dvorištu. Obzirom da slobodno šeta, pa nekad dođe do ograde, nas dvoje se “siti ispričamo” kad se sretnemo. I sada kada je velika svinja, mnogo je sladak. Verujem da bi nama prase bilo ljubimac isto kao i mačke ili psi, šetao bi svuda, pravio haos, mi bi se nervirali oko čišćenja, ali bi živeo koliki je već životni vek svinja. Ni dana kraće.

petao

Petlovi koji ne znaju da gledaju na sat

Ona priča o kukurikanju petlova u zoru. To u našem kraju ne pije vodu. Malo malo pa se neki oglasi tik posle ponoći i onda u daljini čuješ još jednog, pa negde blizu narednog i tako redom dok svi ne uspeju da se probude. Kukuriču kao ludi po pola noći. Ne znam da li su ovi pokvareni ili je nešto drugo problem. Iskreno nisam se ni interesovala. A i navikli smo. Niko ih odavno više ne konstatuje. Valjda se na te prirodne zvuke čovek mnogo lakše navikne nego na zvuke automobila i galamu.

Ipak, moram priznati da kada krenu da kukuriču u neko zlo doba, baš između dva ustajanja nisam pomišljala na onaj čuveni Diznijev crtani: ”Sutra je nedelja, Džone!” i tome kako bi možda ipak neki video i supu. Verujem da se svi stariji od 25 godina sećaju o čemu je reč.

Savremeni kokošinjac

Tumarajući po Pinterestu, gde redovno čuvam sve što mi se dopada, naletela sam na par fenomenalnih ideja za lepo mesto za koke u dvorištu. Međutim, odmah mi padne na pamet svi PROTIV razlozi plus na šta bi ličio posle 5 dana upotrebe i kako treba da se čisti i svi idilični snovi mi se momentalno rasprše. Ali, evo sa vama da podelim, jer možda neko iskoristi neku od ovih ideja, ko ima više ambicija, želje i malo vremena, a voleo bi da ima i domaća jaja.

 

 

 

 

Photo by www.pinterest.com

Pogledajte još ideja za čuvanje živine!

Da se razumemo, meni je to sve divno i bajno, ali kod nekog drugog. Ko zna, možda jednog dana promenim mišljenje, možda ću pak biti u situaciji da plaćam dadilju za koke koja će da čisti kokošinjac, skuplja jaja i obavlja sve one strašne poslove, a ja samo da se hvalim okolo. Neki tako danas i decu gaje, nevažno da li su bake ili dadilje, dođu da ih pomaze pred spavanje i prošetaju vikendom, pa što ja ne bih mogla sa kokama. Jer, ne stižem od posla, majke mi.

4 thoughts on “Raspevani petao i savremeni kokošinjci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *