Naše dvorište i karantin zbog korona virusa

I naše dvorište je karantin

Nije da nam je trebao korona virus i vanredno stanje da shvatimo koliko smo srećni što imamo naše dvorište. Oduvek smo znali koliko znači imati svoje parče na otvorenom, jer smo oboje odrasli u kućama. Već sam spominjala da nam je boravak par godina u stanu bio veoma loše iskustvo, pre svega psihički. Ne smem ni da razmišljam koliko bi nam tek sada teško padalo, da smo zatvoreni nedeljama sa troje dece.

naše dvorište
Sunčani dani u našem dvorištu

Naše dvorište je naša sloboda

U stanu smo imali sasvim solidnu terasu od 8 kvadrata, okrenutu prema parku, bez automobila na vidiku. Uz to je stan bio u visokom prizemlju pa nije bio taj momenat odsečenosti od sveta prisutan. Koliko god da je sve to bilo prihvatljivo, opet je nekako bilo sputano. Ljudima koji vole stanove i uživaju, to verovatno izgleda smešno. Meni je stan izazivao napade anksioznosti. Prvi put sam tamo počela da se osećam klaustofobično i imam strah od zatvorenog prostora.

Ovde nekako uvek imam slobodu. Makar i po najhladnijem vremenu da izađem da otresem krpu sa mrvicama, uvek znam da je tu otvoren prostor. Čim grane sunce i bude malo toplije, više ne zatvaramo vrata na dnevnoj sobi koja vode u dvorište. Uvek smo na otvorenom, čak i kada smo unutra.

Ovih dana, kada svi moramo da boravimo u svojim domovima, shvatili smo dodatno koji smo srećnici. Dok su se drugi pitali kako će sa decom, ljubimcima, mi smo sedeli na suncu i pili kafu dok su deca trčala za loptom. Ove dane kada manje radimo, iskoristili smo i da po nešto uradimo u dvorištu. Nešto smo i farbali, ali o tome ću u posebnom blogu. Imali smo svu slobodu da budemo na vazduhu koliko nam duša ište.

nase dvoriste i karantin

Blago nama, blago vama

Navikla sam odavno da se smatra da je nekom drugom uvek lakše i da je tuđa trava uvek zelenija. Često su nam i sa podrugivanjem govorili o tome gde i zašto mi želimo da živimo ( o tome više imate u tekstu – Kako odlučiš da odeš iz grada). Ali uvek nekako sa tim “lako je vama”. Te lako je nama što imamo veliki stan. Te kad smo ostali bez njega, opet nam je nešto bilo lako, ne sećam se više šta. Te lako nam je što radimo od kuće ( o tome posebno kako se sada hvataju za glavu oni koji su to iskusili uz decu). Te lako nam je što smo u kući. Uvek sa time da oni to ne bi mogli jer, ne znam ni ja šta. Većinom su svi u daleko boljoj finansijskoj poziciji od nas proteklih godina.

Tako smo opet, razume se, došli do toga da je nama prelako sada. Mi imamo dvorište. Mi smo slobodni. Mi uživamo. Nikome neće pasti na pamet da uradi nešto na tome da svoj život promeni. Lakše je tešiti se da je drugima lako.

Jedini sneg ove godinu u dvorištu
Jedini sneg ove godinu u dvorištu

Čemu nas je vanredno stanje naučilo?

Ovih dana smo imali priliku i da više razmišljamo o nekim situacijama, da se podsećamo nekih grešaka i iz nekih učimo. Muž je aktivno učestvovao 17 meseci tokom rata u Bosni, iako je bio jedva punoletan i još uvek srednjoškolac, maturant. Kada je haos u zemlji nikome nije lako. Ipak pričali smo o tome koliko je zapravo i u ratu, ali i ovakvim čudima lakše ljudima na selu.

U krajnjoj nuždi, na ovo malo dvorišta, mi možemo dosta hrane da sadimo i gajimo za svoje potrebe. Da je potrebno, mogli bismo da imamo i koke, koje bi nam obezbedile sveža jaja. I ovako u ulici možemo sada pronaći sveža jaja, koziji sir i mleko i slične stvari.

Kada si u gradu i stanu, ako nemaš nikoga na selu, a današnje generacije imaju sve manje, moraš sve da kupiš. Nije to pitanje novca, nego kada je nestašica, nema tog novca koji može da ti pomogne. Džabe pare, ako ne možeš da izađeš na travu i nemaš gde da kupiš sebi namirnice za ručak.

Umesto zaključka – naše dvorište

Mi smo sami pravili svoje izbore. Borimo se za njih i da deci obezbedimo ono što mislimo da im treba u ovim i narednim godinama. Možda nemamo pojma da odaberemo i možda to ispadne potpuni fijasko, kao i mnoge odluke koje smo do sada donosili. Nama ovo parčence slobodnog prostora na otvorenom i svežem vazduhu beskrajno znači i ne mislim da je beznačajno.
A svi koji ste mi ovih dana pisali poruke o tome kako je “blago nama”, pokušajte da prilagodite svoje okruženje tako da bude “blago vama”.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *